Potrebu za ovakvim načinom stvaranja već neko

vrijeme me je kopala iznutra dali krenuti ili ne.

Vagati u sebi dali  pisati o čemu.

I kada ne vodi u nikakvom dobrom smjeru nego jednostavno pišem kad mi dođe kao i sada,

daje mi slobodu zato sve više i volim takav način kreativnog stvaranja.

Sam polazak sa mrtve točke i početak ovog putovanja daje mi samo lijepe i utješne momente.

Nije jednostavno ali kažu majka je ponavljanje znanja..

A ja dan danas ponavljam kako u kuhinji tako i u životu i nikako da naučim.

Ne mogu samo tako neke loše momente izbrisati… dobro ću svakako pamtiti,

a ono loše trebao bi čovjek zaboraviti… ponekada sam i sam bio loš ili nisam pratio taj svoj beat.

Jbg, trudit ću se svakako biti bolji.

Nije svaki pad nužno i loš. Bitno je da razumiješ i sam gdje si mogao bolje, jer samo tako sebi – jer je to i najbitnije – dokazuješ da i dalje ta iskra i taj beat u tebi i dalje žive i guraju te snovima koji su i onako samo odsjaj koji i sam želiš biti.

Tekst i foto Crni Chef